Feed aggregator

Ovih dana se u firmi usijali telefoni. Svi žele da prijave štetu;

• Jel' mogu ja da prijavim štetu? Nešto mi curi?
• Šta Vam curi?
• Ne znam, valjda od snega?
• Kako Vam curi od snega?
• Pa curi, ne znam kako. Ja bih da prijavim štetu.
• Ali to Vam nije pokriveno osiguranjem.
• Kako mi nije opkriveno osiguranjem? Pa imam osiguranje od elementarnih nepogoda. Ja hoću da Vaš procenitelj dođe da vidi šta to curi.
• Ali zašto da dolazi ako Vam prokišnjava radi topljenja snega, to nije pokriveno osiguranjem.
• Kako nije? Šta ja onda plaćam? Ja imam osiguranje od elementarnih nepogoda...

Zatim, juče, u jednom društvenom preduzeću na poslovnom sastanku dolazi pravnik tog preduzeća, nakon 45 minuta kašnjenja na zakazani sastanak, inače čovek koji bi trebao da zaključi ugovor o osiguranju za to preduzeće, naravno kvalitetan ugovor jer ipak je u pitanju društvena imovina, i pokreće kao šaljivi razgovor sa pretstavnicima više osiguravajućih društava;

• Kolika je kod vas plata Diplomiranog pravnika? Da li bih ja mogao da se zaposlim kod vas? Da li vam treba Diplomirani pravnik, Advokat? Dobro, hk, hajde da pređemo na posao.

I onda odjednom, negde na polovini sastanka, iz nevezanog će G-din pravnik;

• Išao mi je otac ovih dana da se raspita za osiguranje kuće i tih stvari, nije to ni skupo, kaže negde oko pet hiljada dinara godišnje?
• Pa da, u zavisnosti od vrednosti kuće i stvari.
• Ma, najviše nam je sad zbog ovog snega, ako procuri.
• Ali to nije pokriveno osiguranjem.
• Kako nije pokriveno osiguranjem, rekao sam mu da pita za osiguranje od elementarnih nepogoda?
• Da, ali uslovi osiguranja ne pokrivaju ako krov procuri zbog topljenja snega.
• Kako ne pokrivaju? Pa to je elementarna nepogoda. Bila je vanredna situacija.
• Da, jeste tako, ali u to što ljudi nazivaju elementarnim nepogodama ne spada ako curi krov. Uslovima je ugovoreno nešto drugo, a svako bi trebao da održava svoj krov u ispravnom stanju kako nebi curao.
• A koje su to elementarne nepogode pokrivene tim uslovima?
• U osnovnim rizicima pored požara pokrivena je i oluja, grad, udar groma...
• Dobro, možemo reći da je bila oluja?
• Dobro, hajde da nastavimo sa ovim zbog čega smo ovde.

Nakon ovoga morao sam da ukucam u Google pretraživač osiguranje od elementarnih nepogoda. Kada sam video šta tamo svašata piše nisam mogao da verujem. Mislim da je taj termin osiguranje od elementarnih nepogoda potpuno iskrivljen, nejasan, nedefinisan... U stvari, osiguranje ne poznaje takav termin.

Hajde da se vratimo na ove priče i  vidimo kako mi to vidimo osiguranje i šta očekujemo od osiguranja.

Bilo bi to super kada bi mogli da osiguramo trošnu kuću, a kad padne sneg odemo u osiguravjuće društvo i prijavimo štetu, curi nam krov jer se topi sneg ili prokišnjava. Pa osigurali smo je od elementarnih nepogoda. Ko još kod nas očekuje da pada sneg svake godine? Naravno, oni da bili pošteni, trebalo bi odmah da dođu da uslikaju kuću i oštećenja i da nam isplate nadoknadu toliko da možemo kupiti novu kuću. U suprotnom, osiguravajuća društva su prevaranti. 

Valjda će sledeće godine opet neka elementarna nepogoda.

A onda da vidimo šta je to šta bi smo mogli da nazovemo elementarna nepogoda:

1. Sušna godina
2. Kišna godina
3. Visoke temperature
4. Niske temperature
5. Poplave
6. Zemljotresi
7. Mnogo snega
8. Malo snega
9. Vulkanske lavine
10. Jaki vetrovi (oluje)
11. Globalno zagrevanje itd.

Sigurno sam nešto propustio, ne zamerite. Svakako u sve ovo ne možemo da svrstamo curenje krova. No ono što želim da kažem je da osiguranje ne funkcioniše na takav način. Kod osiguranja rizici koji su pokriveni su striktno naglašeni, (npr. požar, udar groma, oluja, grad, udar groma, eksplozija itd., a posebno osiguranje od poplave, bujice i visoke vode.) što znači da ako imate ugovoren jedan paket rizika, ne možete da naplatite štetu po nekom dugom paketu za koji niste platili premiju. Znači kad ugovaramo osiguranje, bitno je voditi računa o tome od čega želimo da se osiguramo i da ugovorimo i taj rizik. Ne postoji osiguranje od svega u jednom.

Naravno, postoje različiti paketi osiguravajućeg pokrića, a oni se razlikuju kako između osiguravajućih društava, tako i u samom osiguravajućem društvu. Ti paketi se uglavnom prave kako bi se odgovorilo kako na potrebe tržišta tako i na produkte konkurencije. Svrstavanjem više različitih rizika u jedan paket dolazi se do niže premije koju ugovarač mora da plati u odnosu na to da ugovara svaki rizik ponaosob. Zbog toga je potrebno posavetovati se i iskazati svoje želje kod zaključivanja ugovora o osiguranju je poželjo kombinovati više paketa osiguranja kako bi se dobilo šire pokriće.

Takođe, dosta se ovih dana govorilo o tome kako je velika količina snega nekom polomila krov na nekom objektu, a on se žali da mu iz osiguranja kažu da to nije pokriveno osiguranjem. I naravno opet ista priča o elementarnim nepogodama.

Istina je da u standardnim paketima osiguranja kod nas ne postoji osiguranje od pritiska snega i jako je teško ovaj rizik dodatno ugovoriti. Postoji osiguranje od snežne lavine, ali moramo imati u vidu da  se snežnom lavinom smatra masa u pokretu koja se otkida s planinskih strana, što ne podrazumeva pritisak statičnog snega. Stoga predlažem, ako je neophodno, lopatu u ruke pa na krov.

Ipak, moram reći da postoje paketi all risk osiguranja gde u samom paketu postoji pokriće od ovog rizika ''pritisak snega''. Ali moram napomenuti da samo ime all risk opet ne podrazumeva osiguranje od baš svega iako ovakvi paketi imaju veoma široko pokriće.

I za kraj moram da kažem ovima koji kažu ''dobro reći ćemo da je bila oluja''.  Olujom se smatra vetar brzine 17,2 metra u sekundi odnosno 62 km na čas (jačine 8 stepeni po Boforovoj skali) ili više. Osiguranik mora dokazati brzinu vetra izveštajem meteorološke  službe.

• Osiguranje
• Osiguranje imovine
• Osiguranje u Srbiji
• Požar

Svaki posao bi bio dosadan kad u njemu nebi bilo nešto zabavno. Tako je i kod mene.

Pre neki dan dobijem e-mail od koleginice koji me je ujedno zasmejao, a i rastužio. Sad sam ga ponovo pročitao i poželeo da taj tekst podelim sa vama.

Neko je u jednom čikaškom listu objavio: Srbija je zemlja koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju. Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u odbojci. Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati. Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo. Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi. Gde je svetska kriza dobila državljanstvo. Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne. Gde se ratovi nikad ne završavaju. Gde se istorija ponavlja svaki dan.
 

Dodao bih: Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili. Gde je strana valuta uzeta za domaću. Gde ljudi slave slavu, a psuju boga. Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima. Gde nepismeni pišu istoriju. Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje. Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke.
Gde se živi od budućnosti jer na sadašnjost nemamo pravo. Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro. Gde sudski postupci traju duže od života. Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta. Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale. Gde smatraju da će zemlja duže napredovati ako što više nazaduje.
Pa ti preživi ako si normalan. Sreća za državu da je takvih sve manje. Normalni svakako nikom nisu potrebni. A i sam život je najveći paradoks; živiš samo da bi umro, reći će nam oni koji misle da je vreme beskonačno, a oni na vlasti besmrtni...

• Srbija